Izvjesce Kraljevske Velike Gimnazije na Rieci, Fiume, 1874
A. Kako je Beer*) sveo délovanje dvajuh magneta na dvojke.**) Sve sile, kője poznamo: toplina, munjina, niagnetiSnost, svetlost, teza deluju po zakonu m mi / (r), gde je / (r) funkcija daljine dviju tvarnih touaka m i m,. Ako si mislimo u toßki m jednu till sila, to imamo a priori űzeti, da ona svoje delovanje na sve smere razasilja, bilo tu cisto gibanje kao kod svetlosti, ili oddeljivanje tvari, kako bi se po Reis-u uzperkos melianiokoj teoriji topline jos pomisliti moglo. Svakako 6e sa 8etvorom daljine jakost sile padati, posto je ona i bérzini i gibajuéoj se masi razmerna, a mno2ine gibajuée se tvari, kao Sto i velicine gibanja sa oddaljenostju delokruga za jedinieu plolie ßetvorno nestaje. Ovaj zakón je nasast kod teze, te i za druge sile odobren. K tomu je samo po sebi razumljivo, da su delovanja sa m i Hi razmerna. *) Dr: August Beer bio je profesorom u Bonnu. Nj ego va del a su posmertna. Uvod u elektrostatiku, nauk o magnetizmu i elektrodinamici je izdan po prof. Plückeru, njegovu uőitelju. Iz toga dőla douasam ovaj élauőic. Naputili su me őitat Beera gg. profesori Töpler i Kössler. Poőimljem sa teorijom potencijala po Poissonu: calcul des attractions. **) Sekulióev nazov za dvé od osi jednako udaljene i velike istosmérno kretajuée sile.