Izvjesce Kraljevske Velike Gimnazije na Rieci, Fiume, 1877
I. Petrolij, fizikalna mu i kemidna svojstva, nalaziste i razSirenje, legiste i porieklo u kori zemaljskoj, dokivánje i poraim. V Oim si je covjek najnizi stupanj naobrazbe ostavio za ledjima, ocuti potrebu, da si i onda okolis razsvieti, kad se snjim na zapadu jarko vec oprostilo sunce. U pocetku mu bijase oganj, kod koga je vario ulovljenu divljac, jedinom razsvietom. Bujne mu sume pruzahu u tu svrhu izdasno drva, dok covjek neuvidje, da njekoje tvari boljom svietloscu sviete. Vec u prvom stadiju kulture izmislja si on svietlila, koja su dakako veoma jednostavna te koja se jedva mogu uspjesno rabiti za razsvietu; nu sasma je u naravi covjeka, da se pregnucem usavrsivanja, koje je majcinim usisao mliekom, posluzi u kőrist vlastite udobnosti, u kőrist razsviete. Trebalo je dakako mnogo i mnogo vremena, mnogu si je kaplju znoja covjek sa cela otrő prije, nego li mu je poslo za rukorn dotjerati u tom pogledu do znatne poboljsice. Najizobrazeniji narodi staroga vieka, Grei i Rimljani, nedotjerase u razsvieti bas daleko Njihove svietiljke bijaliu doista savrsene svojim oblikom, nu tako neshodne, kosto su naşe proste stienjace na ulje iii petrolij. Koliki li nije skokac od ovih jednostavnih i primitivnih do nasih umjernica (Moderateur-Lampen) i svietiljaka na petrolij!