Szerb gimnázium, Újvidék, 1882

Осим њега радили су на овој теорији, а и данас раде, и л ноги други. Спомињемо да су неуморно обделавали, ту тео­­рију, међу осталима Мексуел (Maxwell), О. К Majep (Mayer.) Стефан, Логамид, Волцман, Ланг, Џул (Joule.) Али има писаца, који су век много пре били истих на­­зора о ваздушним телима. Тако говори Лукреције, да су још стари грчки философи Левина, Демокрит и Каикур мислили о ваздушннм телима отприлике исто тако, као што се данас држи. Цул спомшье, да je Хераиат век у год. 1821. био слич­­них назора. Наводе се даье неки од старијих писаца, но од свију je најважнији Дан. Вернули, који je у својој књизи „hidrodynamica“, штампаној 1738. у Аргенторату изложио о ваздушним телима ноте мисли, које данас служе за теме.ъ целој модерној кинетнчној теорији. Са латинског језика je из хидродинамике превео ди Boa Рајмон (du Bois Reymond) оно место, где се говори о ваздушним телима и штампао je у погендорфовим аналима од год. 1859. св. 107. а страна 490. Остали пиеци имају мање стварне но више историјске вре­дности. Клаузије, Мексуел и 0. Е. Majep теоретичним и експери­­менталним истраживаљима доказали су, да се кинетичном овом теоријом простије и лакше тумаче физикалне особине ваздуш­­них тела и закони о агрегатном ваздушном стажу им; осим то­га да се овом теорнјом могу поставит и неки основнн закони у теоретичној кемији, који су досад век много што-шта про­­менули у читавој кемији, а изглед je, да Ее jóm и више. Највпше се досада бавили експерименталним делом Лошмид и Majep. Шта су све тако дознали и сазнали, штампали су по Погендорфови анали и у извештајима бечке академије. Уираво цела теорија налази се растурена но тим часописима. О. Е. Majep покушао je пре неколнко година у своме делу: die kinetische Theorie der Gase, да покупи све и да штампа што простије и разговетније а и са што мање матема­тике све оно, до чега je дошао сам, а и други, математичним и експерименталним истраживањем. Тиме je хтео отворити врата овој теорији и међу оне, који се не разбирају баш тако у математици а ос,обито у вишој, јер овом се највише и ту­­мачи кинетична теорија ваздушних тела. Чини нам се, да je ту највише на уму имао кемичаре, за које je ова теорија скоро од веке важности него за физичаре.

Next