Szerb gimnázium, Újvidék, 1892

X. Kano ct иер i како бн ce in «ернтн njeni* i круг. У новијем веку учињен je велпк напредак у свакој етруци науке. У математици норед осталога иочели су вудп избацивати од старина заостале мере као неирак­­тичне и несигурне, a заводити нове, основане на дека­­дном бројном систему. Али су до еад утврђене само мере за мерење просторних количина, мере за тежину и мере за течности. И новци су већ скоро свуда удешени no декадном бројном систему. Ко зна, како су биле различне још upe 25—30 година мере за мерење просторних количина у разним државама, шта више у разпим провинцијама и муниципијама једне исте државе; ко зна, како су исто тако биле различне мере за мерење тежине, течности, зрна и других ствари; ко зна какве су тешкоће у трговини и у занату правиле те различне мере; и ко ce на поелетку сећа, какве су тешкоће правиле те различне мере учитељима, док су своје учеиике само од чести у тим мерама упутили: тај ће знати и то оденити, од какве je благодети no напре­­дак целога света свођење разних мера на декадни бројни систем и изједначење свију мера у целоме свету. Али свођење мера на декадпи бројни систем и из­­једначеље љихово у целом свету није до сад свуда ии са свим изведено. Задржале су ce многе мере, које су још у старом веку поникле, и пре ваљда нег шхо су људи запамтили; na ма да су оида. — слободно ce може рећи, — еамоволшо изабране и у свет протурене, ипак их ce још ни данае свет не може да одрече, нити да покуша другима их заменити. * Каквих je начина било и каквих je иромена иретрпило до сад мерење времена, има у књизи : Die mittelalterlichen Horen und die modernen Stunden. Ein Beitrag zur Kulturgeschichte von Gustav Bilfinger. Stuttgart. Verlag von Kohlhammer. 1892. 1*

Next