Szerb művésztelep (Szentendre, 1999)
Традиции сликарских колонка веома je дуга, како у MaîjapcKoj, тако и у Србгуи. Сетимо се да je Шимон Холоши joui 1896. окупио сликаре у На1)баььи, а да je то исто урадила Надежда ПетровиЬ 1907. године у СиЬеву. Са намером да nponarnpajy модерни уметнички покрег, обе колонке имале су интернационални састав, што je била потврда да култура и уметност не npH3Hajy никакве границе. Данае, на раскрсници два милен^ума у Србщи бележимо годишгье близу тристотине ликовних колонка, од Kojnx свака има неко CBoje карактеристично oбeлeжje: негде су само сликари, негде eajapn или керамичари, негде ce Heryje исюъучиво пejзaж, негде портрет, Hajneiuhe je у питан>у слободно стваралачко ангажовагье без обзира на различита определенна за ликовни израз. У том смислу, колонка у CeHTaHflpejn разливе се од свих осталих. Истина, у погледу формалне структуре, п>ен састав je потпуно Слободан и разноврстан, дакле, yo6H4ajen. Ме1)утим, окушьа!ьем српских и ма1)арских уметника она je несумниво jeдинcтвeнa у CBojoj cyuiTHHCKoj миси)и. С jeднe стране, y3ajaMHO упознаване и зближаване вековних суседа само по себи носи 3Ha4ajHe предности. ПроводеЬи 3ajeflHo по десетак дана, српски и ма!)арски уметници у могуЬности су да H3Meibyjy професионална искуства, али и да ближе yno3Hajy духовне квалитете CBojnx колега по вокац^и. С друге стране, а то je можда нajвaжниje ако знамо да je културноисторифко наслеге у Ceнтaндpejи део ncTopnjcKor наслега нашег народа, боравак српских уметника представ.)ьа бар за тренутак блиски сусрет Срба у д^аспори са менталитетом и духовним бийем матице. rioBe3yjyhH ceoje личне поетике са амб^ентом Ceнтaндpeje, они доприносе да се не изгуби ocehaj духовне припадности српском етносу. 3axBaH.yjyhn напорима галерее „Перо” из Београда и Самоуправе Срба у MaI)apcKoj и разумеешь у Градске управе CeHTanapeje, ова колонка Koja je започела са радом 1993.године, упркос оштрим санкщуама Koje се спроводе против нате земле, одржава се сваке године, да би ове 2000. забележила мали осмогодишгьи jyÖHHej. За то време у moj je боравило педесетак српских и ма!)арских сликара, од Kojnx су остала MHoro6pojHa дела као драгоцени фонд у оквиру TpajHe културне баштане Срба у MaîjapcKoj. На Kpajy треба подвуйи да je CeiiTaHapeja jeflHO cpeFmo место за оваква дружен>а. CßojoM романтичном атмосфером на Дунаву, културним насле!)ем и госто- Лзубивим становницима, град учесницима (сликарима, али и музичарима или песницима) пружа идеалне услове за сгваралачку инспирац^у и ликовни доживл^. Уметници се захва-rbyjy cßojnM делима Koja оставл^у, a Koja he поред iiocTojehHX културних споменика несумшиво допринети да Ceнтaндpeja floönje запажено место на KynTypHoj карти Европе. Др Станислав Жив ков и h